Osnovni načini finansiranja poslovanja
Postoje i alternativni načini finansiranja biznisa i oni se zasnivaju na vlasništvu nad kapitalom firme. Suštinski, ovakvo finansiranje je proces prikupljanja sredstava prodajom akcija ili udela neke firme investitorima radi obezbeđivanja pozicija za dalji rast i razvoj biznisa, prilikom čega investitori stiču upravljačke interese i prava u toj kompaniji. Ovi modeli finansiranja nisu adekvatni za sve pravne forme organizovanja biznisa, već samo za privredna društva.
Razne vrste institucionalnih ili neinstitucionalnih investitora se profesionalno i/ili iz sopstvenih preduzetničkih ambicija bave ovakvim finansiranjem i trend razvoja te industrije veoma je uočljiv, tako da i prilike postaju sve brojnije.
Ovakvi investitori, za razliku od banaka koje sav rizik prenose na preduzetnika, deo rizika preuzimaju na sebe. Logično je da ne može svaki preduzetnički poduhvat uspeti, pa je isto tako logično i da ovakvi investitori relativno često ostanu bez sredstava uloženih u neki biznis.
To ne treba da brine, jer i u ovoj industriji postoje pravila igre koja mogu da učine ovakvo finansiranje profitabilnim.
Ovakvi investitori veoma vode računa o timu i ljudima u koje ulažu, poslovnom modelu, načinima za ostvarivanje prihoda, o potencijalu poslovne ideje da zadovolji potrebe velikog tržišta ili velikog broja potrošača, potencijalu biznisa da se brzo proširi i naglo poraste.
Dakle, ovakvi investitori su mnogo više uključeni u poslovanje, često imaju deo upravljačkih prava i/ili kontrolu nad određenim poslovnim funkcijama u firmi. Sve to znači da oni, u suštini, dele rizik sa preduzetnicima (preuzimaju mnogo više rizika od banaka).
Investiranje na ovaj način je najčešće oročeno, jer se investitori profesionalno bave upravo ulaganjem, tako da imaju interes da posle određenog vremena izađu iz određenog biznisa prodajući kupljeni udeo, ali po ceni koja je nekoliko puta veća od one pri kupovini tog udela.
Izlazak iz biznisa i prodaja udela po znatno većoj ceni osnovni je cilj ovih investitora i osnovno pravilo ove industrije.
Najčešći način finansiranja biznisa u celom svetu jeste zaduživanje. Ovakvo finansiranje može se nazvati konvencionalnim i zasniva se na kreditima i drugim dugovnim instrumentima (kreditne kartice, dozvoljena prekoračenja i dr.), koje daju banke i druge finansijske institucije.
Krediti su zahtevni, skupi i nedovoljno raspoloživi. Mali preduzetnici i početnici u biznisu naročito teško dolaze do sredstava na ovaj način. Razlog za to leži u osnovnim principima na kojima se zasniva bankarska industrija, prvenstveno na činjenici da banke traže da se obezbede od rizika poslovanja preduzetnika. Dakle, banke teže da se u potpunosti zaštite od rizika u koji se upušta preduzetnik i zato kao uslov davanja kredita najčešće traže obezbeđenje (kolateral) u vidu stavljanja hipoteke na imovinu preduzetnika, traže garante (jemce) koji će preuzeti otplatu duga ukoliko preduzetnik ne bude mogao i postavljaju pred preduzetnika brojne uslove, koje početnik u biznisu nije u mogućnosti da ispuni.
Kada preduzetnik ipak uspe da obezbedi sve što mu banka traži i kada dobije kredit, onda je u obavezi da u dogovorenom roku otplate kredita plaća kamatu koja je suštinski cena po kojoj banka prodaje kredit. Što je tržište stabilnije i što su rizici poslovanja manji, to je i cena kredita manja. Međutim, banke rizik poslovanja u Srbiji procenjuju kao relativno veliki, tako da su i cene kredita koje preduzetnik plaća relativno velike.
Kombinovanje duga i vlasništva
Moguće je i finansiranje biznisa kombinovanjem duga i vlasništva nad kapitalom. Reč je o situacijama kada finansiranje započinje davanjem kredita, nakon čega se posle određenog vremena i pod određenim uslovima ostatak duga konvertuje u vlasništvo.
Bespovratna sredstva
S vremena na vreme, država ili neke njene institucije kreiraju programe kroz koje, pod određenim uslovima, dele bespovratna sredstva za razvoj poslovanja. Ove situacije su relativno retke i svakako ih treba koristiti kada se za to ukaže prilika, ali ta sredstva najčešće nisu velika ni dovoljna, pa nije preporučljivo zasnivati razvojne planove na takvim programima.
Međunarodni projekti i programi
Po raspoloživosti ovakvih programa prednjači Evropska unija, koja u svojim budžetskim ciklusima raspoređuje desetine milijardi evra za finansiranje poslovanja. Najveći deo sredstava usmeren je ka firmama koje dolaze iz EU, ali brojni programi omogućavaju i učešće domaćih preduzetnika, posebno u oblastima novih tehnologija. Procedure kojima se dolazi do ovih sredstava su dosta kompleksne, pa je potrebno da firma posveti mnogo rada i vremena kako bi se za ove mogućnosti kvalifikovala.
Dug vs. Vlasništo – razlike, kompromisi i trade-offs
| Dug | Finansiranje kroz vlasnički kapital | |
|---|---|---|
| Vrsta troškova | Fiksni i konstantni – redovna otplata rata i kamata | Varijabilni i odloženi – povraćaj na uloženi kapital prilikom izlaska investitora |
| Rane faze razvoja poslovanja i tokovi novca | Kredit se mora redovno vraćati i u trenucima kada prihodi još nisu počeli da se ostvaruju ili su još uvek mali | Preduzetnik se uz podršku investitora u potpunosti posvećuje razvoju poslovanja i proizvoda/usluga |
| Percepcija o firmi | Prevelika zaduženost povećava percipirani rizik u vezi sa firmom, čini je neatraktivnim za druge investitore i umanjuje sposobnost prikupljanja kapitala u budućnosti | Ulazak investitora i njegova posvećenost razvoju posla unapređuje šanse za uspeh i percepciju partnera i investitora, što olakšava poslovni razvoj i dalje prikupljanje sredstava |
| Pitanja vlasništva | Vlasništvo nad firmom je netaknuto, ali neredovnost otplate dovodi do gubitka sredstava kojim je kredit obezbeđen (najčešće imovina) | Investitori postaju suvlasnici i stiču upravljačke interese i prava – počinju da utiču na odluke, pa vlasnik gubi autonomiju i prepušta deo kontrole |
| Pitanja upravljanja | Upravljačka struktura se ne menja, banke nemaju zahteve u vezi sa dobrom praksom upravljanja i korporativnom kulturom | Investitori su veoma zainteresovani da modeli i prakse upravljanja firmom budu u skladu sa najvišim standardima. Sami donose ekspertizu i iskustvo u upravljanju |
| Podrška u razvoju poslovanja | Poslovni modeli banaka uglavnom ne podrazumevaju pružanje podrške dužniku u razvoju poslovanja, proizvoda/usluga | Investitori su najčešće i sami poznavaoci i specijalisti oblasti u kojoj firma posluje i najčešće pružaju podršku u smislu deljenja iskustva, imaju uvid u strukturu sektora, tržište, konkurenciju; unose reference, olakšavaju pristup i umrežavanje, dodaju kredibilitet. |
Investicione faze
Prikupljanje kapitala je jedna od najbitnijih odluka za svakog preduzetnika. Razumevanje različitih investicionih faza u kojima se biznis nalazi pomoći će osnivaču (preduzetniku) da bolje predvidi potrebe svoje kompanije i prepozna vrstu fondova ili investitora koje treba da privuče.
Demarkacione linije između faza u tabeli nisu precizne, pa se faze mogu preklapati, ali je ovo dobra ilustracija kako mogu da evoluiraju potrebe firme za kapitalom i vrstom investitora koje treba naći.
Odnosi se na prvi priliv kapitala u firmu. Ova faza se javlja kada preduzetnik ima ideju, pre nego što su proizvod ili usluga razvijeni, a sredstva koja se u njoj prikupljaju uglavnom se troše na inicijalna istraživanja, razvoj, dizajn, dokazivanje izvodljivosti koncepta i slično.
Potencijalni investitori
Osnivači – direktnom investicijom ili ulaganjem rada i ključnih kompetencija
Poslovni anđeli
Akceleratori
Crowdfunding
Sredstva su potrebna za razvoj proizvoda/usluge i za inicijalni marketing (nastup na tržištu). Biznis je u ovoj fazi tek osnovan i još uvek nije imao kupce. Sredstva se koriste za dalji razvoj i usavršavanje proizvoda, i za okupljanje i obuku tima i menadžmenta. Biznis u ovoj fazi treba da razvije biznis plan i napravi tržišna istraživanja.
Potencijalni investitori
Osnivači – direktnom investicijom ili ulaganjem rada i ključnih kompetencija
Poslovni anđeli
Akceleratori
Biznis operacija je uspostavljena, ali firma još nema kapacitete za komercijalnu proizvodnju ili masovnu prodaju. Investicije se koriste za formiranje i unapređenje tih kapaciteta. Biznis u ovoj fazi dostiže prve promene, unapređuje i optimizuje poslovne funkcije, ali je profitabilnost marginalna. Uglavnom nije postignuta tačka rentabilnosti.
Potencijalni investitori
Poslovni anđeli
Venture Capital fondovi
Firma je u ovoj fazi već aktivna na tržištu, proizvodi i usluge su komercijalno dostupni, postoji potreba da se uvećaju razvojni, marketing i prodajni timovi. Profitabilnost je uspostavljena, broj klijenata raste. U zavisnosti od tipa biznisa, potrebno je razvijati proizvodne kapacitete ili nove proizvode.
Potencijalni investitori
Venture Capital fondovi
U ovoj fazi kompanija ima iza sebe istoriju rasta prodaje, uspostavljena partnerstva, dobru poziciju na tržištu. Kompanija je dostigla fazu zrelosti i pokušava da poveća tržišni udeo i pozicije. Firma razvija nove proizvode i usluge, bavi se optimizacijom procesa, smanjenjem troškova, osvajanjem novih tržišta i sl.
Potencijalni investitori
Venture Capital fondovi
Private Equity fondovi
Tipovi investitora
U današnjoj globalizovanoj ekonomiji postoji veliki broj aktera, koji se profesionalno bave investiranjem u poslovne poduhvate u svim razvojnim fazama i u mnogim industrijama. Činjenica je da je njihov primarni fokus na investiranju u industrije zasnovane na savremenim tehnologijama i inovacijama (informacione tehnologije, biotehnologije, energetika, hardware, robotika, prirodne nauke i slično).
Sa druge strane, jasno je da je njihov interes vođen i zadovoljavanjem tržišnih potreba i zahteva potrošača, pa se veliki broj njih orijentiše prema granama u kojima identifikuju mogućnost da tražnja (odnosno broj kupaca i profit) u budućnosti raste, stoga se investitori fokusiraju na nagli porast broja i načina upotrebe mobilnih telefona i sličnih tehnologija, na produženje života i unapređenje kvaliteta života sve starije populacije u razvijenim zemljama, proizvodnju hrane ili na raznovrsne potrebe proistekle iz velikih promena u načinu življenja širom planete.
Neinstitucionalni investitori
Činjenica je da se najveći broj preduzetnika u ranim fazama finansira sredstvima koje uspevaju da obezbede samostalno i iz sopstvenih izvora. Ulaganje sopstvenih sredstava investitorima je dokaz posvećenosti preduzetnika razvoju svog poslovnog poduhvata.
Poslovni anđeli su imućni pojedinci, koji ulažu u rane faze poslovanja preduzetnika. Oni to rade najčešće u zamenu za vlasnički udeo u kompaniji. Poslovni anđeli su i sami najčešće preduzetnici, pa im je jasno sa kakvim se izazovima susreće preduzetnik koji je tek započeo poslovanje. U najvećem broju slučajeva, poslovni anđeli finansiraju poduhvate u oblastima u kojima i sami posluju i koje dobro poznaju. To znači da će i lično biti uključeni u razvoj poslovanja pružajući savete, obezbeđujući kontakte ili podržavajući tržišni nastup firme u koju su investirali.
Predstavljaju lokalne ili regionalne platforme koje povezuju preduzetnike i poslovne anđele. Funkcionalno predstavljaju udruženja poslovnih anđela, odnosno preduzetnika koji su spremni da investiraju u startup-e. Unutar ovih mreža moguće je sindikalizovati investicije, tj. moguće je da veći broj poslovnih anđela uloži u jedan poduhvat, čime se rizik investiranja smanjuje.
Ne postoji univerzalno pravilo na osnovu koga je moguće postaviti investicione minimume i maksimume za pojedine vrste investitora. Ovo se odnosi i na razvijene ekonomije, gde su tržišta alternativnog investiranja veoma likvidna, a posebno je teško napraviti podelu na tržištima poput srpskog ili onih u okruženju.
Ilustracije radi, u SAD je minimum investiranja za VC fodnove bar par miliona, a verovatnije je reč i o deset i više miliona dolara, dok su na regionalnim tržištima ti iznosi više izuzetak nego pravilo.
Da bi preduzetnik imao fokus i da bi lakše birao s kim da pregovara, uvek je preporučljivo pitati koliki je minimum investicije, odnosno koliki je investicioni raspon na koji je investitor spreman.
Institucionalni investitori
Biznis akceleratori su edukativni programi, koji pružaju i mogućnost investiranja u poslovni poduhvat ili ideju. Akcelerator priprema firmu za dalji rast, pružajući joj edukativne programe, mentorsku podršku, pristup i kontakte, okruženje u kome posluju slični preduzetnici i gde postoje razne druge mogućnosti za učenje i razvoj. Naglasak kod akceleratora je ubrzanje rasta firme kroz prevazilaženje i rešavanje svih inicijalnih poslovnih problema u organizacionom, operacionom i strateškom smislu. Ulazak u akcelerator najčešće podrazumeva ubrzanu fazu razvoja i definisanja (redefinisanja) proizvoda i poslovnog modela.
Edukativni program i sve usluge koje pružaju akceleratori najčešće su praćeni i investicijom u sâm poslovni poduhvat, za šta akceleratori obično uzimaju određeni procenat vlasništva u kompaniji.
VC fondovi su profesionalne investicione firme, koje ulažu u kompanije kupujući vlasničke udele u njima. VC fondovi i sami nastaju tako što njihovi investitori polažu novac u te fondove i daju im mandat da investiraju, uz očekivanja brzog i značajnog povraćaja sredstava. S obzirom da imaju karakter profesionalnih investicionih organizacija, VC fondovi očekuju da za nekoliko godina (najčešće 5–7) izađu iz investicije tako što će svoj udeo, koji su u jednom trenutku platili po znatno nižoj ceni, prodati trećim licima – po znatno višoj ceni.
VC fondovi, dakle, upravljaju novcem investitora koji žele da kupuju udele u firmama sa velikim potencijalom za rast. Teoretski, najpoželjniji scenario za VC fondove je ulazak u vlasničku strukturu firme u ranoj fazi, koja prethodi potencijalnom eksplozivnom rastu. Time što su vlasnici udela u periodima naglog rasta, VC fondovi uspevaju da oplode svoju investiciju najmanje nekoliko puta.
Način investiranja Private Equity fondova sličan je kao kod Venture Capital fondova – investiranje u vlasničke udele sa ciljem oplodnje uloga i izlaska iz investicije nakon određenog vremena. Ono što se razlikuje jesu veličine raspoloživih sredstava, kao i veličina poslova prema kojima su ovi fondovi orijentisani. Uslovno rečeno, ako su VC fondovi orijentisani prema malim i srednjim firmama, Private Equity investitori su orijentisani ka velikim firmama i raspolažu znatno većim kapitalom. Osim toga, nivo kontrole koji ostvaruju PE fondovi znatno je veći, pa se može reći da oni zapravo preuzimaju kontrolu.
U poslednjih nekoliko decenija veoma je izražen trend korporativnog investiranja, odnosno pojava da velike korporacije kupuju udele ili preuzimaju ukupno vlasništvo nad startup-ima i drugim kompanijama, koje su nosioci inovacija koje mogu da doprinesu razvoju poslovanja tih velikih korporacija.
Velike korporacije su najčešće rigidne organizacije, koje svoje poslovanje često ne uspevaju da prilagode sredini i promenljivom tržištu. S druge strane, kod startup-a je često da jedan čovek ima jednu dobru ideju i krene putem razvoja proizvoda koji predstavlja komplementarno ili konkurentsko rešenje velikoj korporaciji. U tim slučajevima, veoma često se dešava da posebne investicione jedinice velikih korporacija deluju kao investitor i kupuju takva rešenja.
S obzirom na to koliko je komplikovano osvajati globalna tržišta, ovaj tip investiranja može biti pravi izbor za preduzetnika.
