Teško je osporiti stav da je današnje vreme ustvari najuzbudljivije doba u kome se čovečanstvo ikada nalazilo. Nivo tehnoloških i društvenih promena koje su se desile u drugoj polovini 20. veka i koje su se sa početkom novog milenijuma samo ubrzale, temeljno je promenio način na koji čovek živi, šta je to što mu treba, na koji način dolazi do zadovoljenja potreba, gde sve mogu da se nađu prilike i šta smo sve u mogućnosti da postignemo.
Iako postoje i negativni trendovi i negativne pojave koje su došle ruku pod ruku sa razvojem, ipak su pozitivni aspekti i uticaji na ljudski život mnogo brojniji od negativnih.
Postoji cela serija takozvanih mega trendova – dugoročnih, globalnih makro-ekonomskih razvojnih sila koje utiču na ekonomiju, društvo, kulturu i lični život većine ljudi na planeti.
Ono što je najbitnije je da postojeći megatrendovi utiču na kreiranje novih poslovnih prilika za preduzetnike širom planete. Nemojte pogrešno misliti da su ti megatrendovi daleko i da imaju isključivo globalni karakter. Naprotiv, veliki broj njih ima veoma bitne lokalne manifestacije.
Na prvom mestu, razmišljajte o poslovnim prilikama koje proističu iz igara velikih brojeva. Imajte na umu da će do 2050. godine na planeti biti 9 milijardi ljudi, uglavnom mladih. Za sve te ljude potrebno je obezbediti hranu i vodu.
Treba da znate da je jedna od najvećih homogenih ciljnih grupa na planeti grupa mladih do 25 godina starosti koji govore engleski jezik. Ta grupa broji blizu pola milijarde ljudi. Imajte na umu da svaki pojedinac u toj grupi ima pametni telefon i napredni je korisnik interneta.
Osim što će ti ljudi morati da jedu, piju i negde spavaju, poslovne prilike se mogu naći i u predstojećim promenama kako gradovi funkcionišu. Sve više hrane i energije će morati da se proizvodi u okvirima samih gradova, nastajaće nove usluge u oblasti ’sharing economy’, koncepta gde članovi zajednice dele resurse, poput transportnih sredstava i razmenjuju usluge.
Ukoliko želimo da izbegnemo negativne klimatske promene moraćemo drugačije da gledamo na proizvodnju i potrošnju energije. U Srbiji se procenjuje da mogu da se ostvare uštede od desetina miliona evra samo ukoliko bi kuće i stanovi bili energetski efikasni, tj. ukoliko bi se primenile mere energetske efikasnosti.
Mobilne tehnologije su u naglom usponu i svi imaju mobilne telefone. Osim za priču i informisanje, sve veći broj ljudi počinje da koristi mobilne telefone i za druge potrebe, kao što su kupovina, plaćanja i transferi novca, zabava, planiranje posla i privatnih aktivnosti i dr. Svi ovi trendovi će samo rasti, pa se može reći da najveći broj poslovnih mogućnosti leži upravo u mobilnim uređajima.
U velikim delovima Afrike ne postoji infrastruktura poput filijala pošti, banaka ili škola, ali zato većina stanovnika ima mobilni telefon. Tako su nastale stotine usluga koje putem mobilnih aplikacija kompenzuju nedostatak infrastrukture. Treba znati da će broj uređaja koji su direktno povezani na internet porasti u narednih deset godina na cifru između 50 i 80 milijardi uređaja, što će dovesti do ekplozije oblasti koja se zove Internet of Things (Internet stvari), jer bi svakako bilo super da se vašim ulaskom u stan, svetla automatski pale ili da frižider može da pošalje informaciju telefonu šta u njemu ima, a šta je još potrebno da bi se napravilo ukusno jelo.
Treba imati u vidu da su ljudi međusobno sve više povezani i da razmenjuju sve više informacija i dugih resursa. Tehnologije su demokratizovale društva i omogućile trenutno povezivanje pojednica i izgradnju odnosa. Do 2020. godine biće 5 milijardi internet korisnika, vreme provedeno uz računar će se povećati, a već danas, da je Facebook država bio bi najbrojnija država posle Kine.
Srbija ima veliku prodornost interneta i u proseku veoma brz internet saobraćaj, tako da je sajber prostor svakako dobro mesto da se pronađu poslovne prilike.
U obzir treba uzeti i brojne društvene i demografske promene.
Procenjuje se da za skoro polovinu radnih mesta u SAD-u postoji veliki rizik da budu kompjuterizovana u narednih 20 godina.
U Aziji i Africi većina populacije je mlada, dok zapadna društva u proseku stare. Do 2025. godine svetska populacija će porasti za milijardu, ali će broj starijih od 65 godina porasti za 300 miliona. Duži i kvalitetniji život je svačija želja, tako da su se oko zdravstvene industrije formirale nebrojene mogućnosti za biznis. Tim pre što tehnologije omogućuju da se ova oblast demokratizuje, da se smanje troškovi za korisnike i da se mnogo više bavimo prevencijom i dijgnostikovanjem, nego lečenjem.
Pristup tehnologijama i društvene promene su mnogima ostavile višak slobodnog vremena, ali i kad ga nema dovoljno, postoji potreba da se kvalitetno provodi, pa je tako sve u vezi sa industrijama zabave i igara eksplodiralo. Korišćenje pametnih mobilnih telefona dovelo je do naglog povećanja broja ljudi koji igraju igrice, pa industrija video igara beleži strmoglavi rast.
