Ovaj poreski režim je svakako najjednostavniji za preduzetnika. Ovakav način oporezivanja, barem u nekoj meri (i onima kojima je dozvoljen), omogućava sasvim malu opterećenost administriranjem biznisa i veoma lak način korišćenja novca koji se kao prihod sliva na račun preduzetnika.
Ako možeš biti paušalac, a pružaš neke profesionalne usluge, ovo je za svaku preporuku.
Prema Zakonu, u ovom režimu može biti preduzetnik koji, s obzirom na okolnosti, nije u stanju da vodi poslovne knjige ili kome vođenje poslovnih knjiga otežava vođenje biznisa. Ukoliko preduzetnik smatra da je u ovoj kategoriji, mora da podnese zahtev lokalnoj Poreskoj upravi u kome traži da se njegova zakonska obaveza plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.
Ovo konkretno znači da će preduzetnik, ukoliko mu bude odobreno paušalno oporezivanje, dobiti rešenje u kome poreznici paušalno (proizvoljno) određuju nivo prihoda koji taj preduzetnik može da ima tokom godine i na toj se oceni bazira poreska osnovica, na koju preduzetnik mora da plaća obaveze.
Postoje, naravno, kriterijumi po kojima se određuje nivo poreske osnovice, poput proseka plata u državi ili opštini, mesta gde se obavlja delatnost, broja radnika, opremljenosti radnje, površina lokala, starost obveznika, visina prihoda preduzetnika u toj delatnosti.
Kada na osnovu tih kriterijuma poreznici odrede poresku osnovicu, preduzetnik dobija rešenje u kome se tačno navodi njegov nivo obaveza, i to je jedina obaveza koju on/ona plaća državi.
Ono što se na taj način plaća jesu porez i socijalni doprinosi za penziono osiguranje, zdravstvo i nezaposlenost, pa tako preduzetnik realizuje sve obaveze prema državi, a ostala sredstva koja dospevaju na njegov račun može koristiti kao svoju „platu“ i može ih bez ograničenja i pravdanja dizati sa računa ili trošiti karticom. (Postoji samo dnevni limit od 150.000 dinara, što je poprilično dovoljno za jedan dan.)
Jedina druga obaveza preduzetnika paušalca jeste da vodi evidenciju faktura i prometa na računima (tzv. KPO knjiga).
Ovaj poreski režim je veoma povoljan za delatnosti u oblastima informacionih tehnologija, za kreativne delatnosti, zanate, konsalting, zdravstvo i dr.
Ključne karakteristike i ograničenja
Moguće je dati samo okvire u kojima poreske osnovice mogu da se kreću, tj. nije moguće tačno odrediti njihov nivo. Na primer, u Beogradu su postala veoma retka rešenja po kojima su poreske osnovice određene na manje od 40.000 dinara, što nivo obaveze preduzetnika paušalca svodi na oko 20.000 dinara mesečno.
Bilo bi odlično kada bi svi preduzetnici mogli da prebace ovaj nivo zarađujući od proizvoda i usluga koje pružaju. Iznos za plaćanje državi je fiksni i plaća se mesečno tokom cele godine. Drugim rečima, što je tvoja zarada bliža nivou od šest miliona, to fiksna obaveza plaćanja državi predstavlja manji procenat tvojih prihoda. Ovo je vrlo interesantno za razmišljanje kada planiraš ukupne troškove poslovanja.
Jedine obaveze su ti da mesečno pustiš jedan nalog za plaćanje poreza i doprinosa, da vodiš evidenciju faktura i prometa i da godišnje podneseš poresku prijavu. Naravno, budi fin i prema dobavljačima, pa svoje obaveze plaćaj na vreme, jer se negativna energija i nervoza prenose kroz ceo kanal kada se ne plaćaju obaveze prema dobavljačima. Kao preduzetnik paušalac ne moraš da prikupljaš račune da bi pravdao podizanje novca sa tekućeg računa.
…Trgovci na veliko i na malo, hoteli i restorani. Ni finansijsko posredovanje i poslovi s nekretninama. Računovodstvene, knjigovodstvene i revizorske usluge, poslovi poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta.
Poreska rešenja se donose svake godine i u suštini je uvek postojao trend njihovog blagog uvećavanja iz godine u godinu, ali ono što se od 2014. pojavljuje kao izražen trend jeste relativno nagli porast nivoa obaveza za paušalce, što je izazvalo poprilično negativan uticaj na isplativost ovog poreskog režima. Porast obaveza se uglavnom odnosi na pojedine delatnosti, poput zdravstva, informacionih tehnologija, konsaltinga, advokature. Porast obaveza išao je paralelno sa uvođenjem (redefinisanjem) poreskog režima preduzetnika koji su u sistemu vođenja poslovnih knjiga. Sve te promene dovele su do toga da potencijalni preduzetnik mora sa još većom pažnjom da razmišlja o željenom poreskom režimu.
Ukoliko dobiješ rešenje po kome ti se obaveza čini nerealno velikom i nisi u mogućnosti da to plaćaš, imaš pravo da u zakonskom roku podneseš žalbu na rešenje. Ovo često ima uspeha.
